CSS Lightsaber

I was feeling bored during the holiday, so I decided to draw one blue lightsaber in CSS, inspired with the latest watching of Star Wars movies. If I feel bored again, maybe I draw the new red one as well!

Godinu dana nakon It Opena

2014. godina je prošla jako burno, uz dosta vremena za merenje i sečenje, a vrlo malo za pisanje o tome. 2015. ima u planu da me tera da češće pišem, pa počinjem sa ovim zakasnelim blogpostom, koji je jednom morao da ugleda svetlost dana.

Vreme je prošlo, utisci su se slegli i gledaju izdaleka na ceo događaj. Opisaću svoje iskustvo u učestvovanju organizovanja ovog događaja, neću puno gnjaviti i potrudiću se da spomenem samo najbitnije i konkretne stvari. Blogpost može delovati malo štur, ali ima dosta imena koje želim da spomenem, a da ne otegnem blogpost. Pa da krenemo sa konkretnošću…

Nije bitan start ako ne prođeš kroz cilj

Malo ljudi zna da je rad na It Open konferenciji počeo čak godinu i po dana ranije. Sve je počelo pisanjem projekta Trag fondaciji (tadašnjem BCIF-u), koji nas je upustio u jednu avanturu prikupljanja sredstava (fundraising) kao načina finansiranja događaja, uz čak duplo veću pomoć fondacije. Udruženje građana Vido je prošlo kroz fandrejzing obuku i vrlo brzo počelo sa prikupljanjem sredstava, na početku od individualaca, a potom i organizovanjem stand up večeri komedije (koje su bile pravi hit u Kragujevcu) i od korporativnih donatora. Sem programa Uspešni fandrejzing, prošli smo i na konkursu koje je raspisalo Ministarstvo za telekomunikacije, koje je finansijski pomoglo organizovanje konferencije. Tu je već bilo posla, a samo organizovanje još nije ni počelo.

Zabavniji deo je počeo kada smo pokrenuli sajt i počeli da kontaktiramo ljude. Počele su da se događaju sjajne stvari i vrlo brzo su meseci rada postajali opipljiviji.

Ljudi

Prva stvar koju moram spomenuti su ljudi koji su bilo kako učestvovali u ovoj konferenciji, jer je to najveća vrednost naše konferencije.
Udruženje građana Vido je tim od nekoliko mladih ljudi koji su nesebično dali duži period svog slobodnog vremena za organizovanje konferencije. Pod tim timom mislim na Miloša Radojkovića, Anu Milanović, Branka Arsića, Nikolu Repanovića, Dragoslava Šekularca, Brankicu Timotijević i mene. Svi smo učestvovali u fandrejzingu, a sem toga smo imali i posebne zadatke pri organizaciji. Lično ja sam učestvovao u kreiranju same ideje konferencije i takmičenja, pisanju projekata, blogpostova, kreiranju sajta i većini organizacijskih aktivnosti za konferenciju. Naravno da nisam sam na svemu tome radio, niti imao “pomoć”, već smo timski svi radili. Ovde samo prenosim iskustvo koje sam stekao prilikom učestvovanja u organizaciji konferencije. Sem Udruženja građana Vido, organizaciji je doprineo i uveliko pomogao i Predrag Spasojević, Google Student Ambassador, koji je već organizovao par Google konferencija, skoro osnovao i svoj startap BikeBooker, za iznajmljivanje bicikala u Amsterdamu, a učestvuje i u organizovanju Uprise Startup festivala.

It Open ekipa

Imao sam tu čast da budem zadužen za odabir predavača i to je omiljeni deo posla koji sam imao. Prosto sam oduvan sjajnom energijom, dobrom voljom, otvorenošću, stručnošću i pozitivom ljudi sa kojima sam sarađivao.
Dok sam pisao ovaj blogpost, toliko puta sam hteo da napišem jednu te istu rečenicu, da ću sve to da stavljam na početak: svi su bili otvoreni za saradnju, iskreni i pomagali davanjem saveta. Nije bilo izuzetaka. Jednostavno, sve je funkcionisalo kao u nekom timu koji zajedno radi dugi niz godina i koji ima jedan zajednički cilj.

Predsednik Udruženja građana Vido Miloš Radojković- Otvaranje konferencije
Predsednik Udruženja građana Vido Miloš Radojković- Otvaranje konferencije

Da budem konkretan (a konkretnost je i jedna od tema ovog blogposta), počeću od Radomira Baste, koji mi je nesebično pomogao u odabiru predavača za ovu konferenciju. Mnogo saveta do kasno u noć, pomoć, izlaženje u susret i profesionalnost su samo neke od stvari koje sam iskusio sa njegove strane. Pored svega toga, svi učesnici su jedva čekali da čuju informacije o uklanjanju penala iz prve ruke, i to smo konkretno i dobili.

Ivan Dimitrijević i Ivan Muljevski su sjajni predavači iz Niša. Od njih je konferencija dobila mnogo na kvalitetu svojim savetima i idejama. A ideje i saveti su ono što uglavnom iznese kvalitet bilo kog projekta. Predavanja koja su održali su bila jako potrebna ljudima koje SEO zanima, a to su: kako se zaposliti i kako pokrenuti sopstveni SEO biznis. Kratko probijanje satnice nikome nije zasmetalo zbog mnoštva konkretnih informacija koje svima trebaju. Takođe, pomogli su u odabiru predavača, kao i savetima u toku organizacije događaja.

Ivan Muljevski tokom svog predavanja
Ivan Muljevski tokom svog predavanja

Jedini predavač iz Kragujevca na konferenciji, Đorđe Đokić, se pokazao kao pravi domaćin i dočekao spreman i predavače i publiku. Konkretne informacije sa njegovog predavanja su sve oborile sa nogu, pa nije za džabe to bilo jedno od najboljih predavanja po izboru publike, sa dosta postavljenih pitanja i dobijenih odgovora. Od lokalnog predavača, publika je slušala predavanje Local SEO. Saveti u vezi sa organizacijom i mogućim poboljšanjima naše ideje su dočekane raširenih ruku: neki iskorišćeni, a neki sačuvani za narednu godinu.

Pavle Dinić i Nenad Damnjanović su pokrili specifične teme: copywriting i WordPress. Publika je čula konkretne primere načina na koji se piše sadržaj i WP karakteristika i caka koje SEO stručnjaci mogu upotrebiti ili korigovati u svom radu. Predavanja su dala na dinamičnosti i bila vrlo značajna za samu konferenciju, omogućivši da se čuju kako tehničke, tako i informacije iz prve ruke iz oblasti SEOa.

Ogromna mi je čast što sam imao prilike da sarađujem i učestvujem u organizovanju predavanja Dejana Petrovića, jednog od najvećih SEO stručnjaka na svetu. Velika samoinicijativa i dobra volja je ono što je prevazišlo moja očekivanja. Dejan je publici ponudio da izaberu temu o kojoj će pričati na konferenciji, bio spreman isto koliko i mi da predavanje uspe, a mislim da će svako posvedočiti da je bilo na zavidnom nivou. Od njega smo dobili informacije o Google plusu koje se teško mogu naći na svetskim SEO sajtovima.

Predavanje Dejana Petrovića
Predavanje Dejana Petrovića

Žarko Živković je govorio o kreativnom delu SEOa u službi Internet marketinga, a to je “Evergreen content za dosadne industrije”. Uvek aktuelna tema, održana sa puno primera iz našeg i svetskog marketinga i pomno praćena i od strane ostalih predavača. Kada svi predavači prate predavanje kolege, odmah znate kakva će biti reakcija i publike.

Nenad Pantelić je pokazao jednu od najvećih inicijativa na konferenciji, održavši pored predavanja o link bildingu, i jednu radionicu na istu temu, koja je bila od posebnog značaja za prisutne. Računar na stolu, internet konekcija i konkretni primeri. Mnogo informacija koje se nigde ne mogu čuti, a još manje disanja prisutnih u toku predavanja i radionice. Takođe jedno od najboljih predavanja na konferenciji.

Sa radionice sa Nenadom Pantelićem
Sa radionice sa Nenadom Pantelićem

 

Nedim Šabić i Nemanja Krecelj su prevalili najveći put do nas i bili pravo osveženje za sve na konferenciji. Nedim je prosto podigao publiku svojim sjajnim predavanjem o zaradi prvog miliona i tajnama SEO majstora. Sem toga, doprineo je svojim blogpostom i SEO takmičenju koje smo organizovali pre konferencije. Nemanja je preneo svoje iskustvo u korišćenju optimizacije za affiliate sajtove, što je tema o kojoj domaći web malo zna, pa je svaka informacija značila.

Ovom prilikom se zahvaljujem svim navedenim ljudima što su nesebično dali svoju stručnost, volju i vreme, i tako obogatili moje lično iskustvo u timskom radu, moje znanje o internet marketingu i ostalim organizacionim stvarima koje je konferencija sa sobom ponela. Povrh svega, mnogo mi je drago što sam sve vas upoznao i imao prilike da sa vama radim. Hvala vam što ste organizovali ovakvu konferenciju u Kragujevcu. Zahvaljujem se i kao saradnik i kao slušalac vaših predavanja.

Uključivanje pojedinaca

Od samog starta je ideja bila da pokrenemo blog na kome bismo pisali tutorijale i upoznali ljude sa značajem i osnovama optimizacije. Blog nije nikakva inovativnost, ali ga uprkos tome malo regionalnih konferencija trenutno ima. Sem bloga, pokrenuli smo i takmičenje što smo ranije mogli, kako bismo motivisali ljude koji još uvek nisu upoznati sa optimizacijom da se isprobaju u tome. Učestvovalo je i par SEO stručnjaka na takmičenju, podrške radi, a ne takmičenja, i posebno je zadovoljstvo što je pobednik takmičenja, Nikola Arsić, neko ko je samo zahvaljujući našem blogu, tekstovima i savetima naučio i uspeo da primeni naučeno.

Uručujem nagradu pobedniku SEO takmičenja
Uručujem nagradu pobedniku SEO takmičenja

Takođe, sa kolegom Brankom Arsićem sam učestvovao i kao predavač na radionici koju smo održali malo pre It Opena, gde smo mlade ljude uveli u svet marketinga i optimizacije.

Radionica o Internet marketingu i tehnikama optimizacije
Radionica o Internet marketingu i tehnikama optimizacije

Zaključak

Iskoristili smo znanje koje posedujemo iz Internet marketinga za promociju konferencije i uspešno organizovali konferenciju sa velikom zainteresovanošću. Stekao sam veliko iskustvo koje će mi značiti u daljoj karijeri, a sigurno i u organizovanju narednog It Opena. Greške smo dobro zapamtili, tako da ćemo sledeći It Open organizovati pametnije, ne sumnjam.

Ko je želeo da se edukuje, mogao je da prođe kroz kompletan “kurs” iz oblasti Internet marketinga i SEOa čitajući blogpostove, učestvujući na takmičenju (i tako isprobati naučeno), prisustvujući radionici i na kraju i konferenciji. It Open 2014 nije bio konferencija koja traje dva dana, već mnogo više od toga: dizanje svesti o korišćenju Internet marketinga u svrhe promocije, ostvarivanja i unapređivanja biznisa, učenje o osnovama i naprednijim tehnikama SEOa i Internet marketinga, kao i praktična primena.

Ne bih govorio o terminu ili temi narednog It Opena, pa vas molim da ne postavljate ta pitanja u komentarima, jer ovaj blog nije mesto za to, već će se objaviti na sajtu It Opena zvanična informacija kada za to dođe vreme. Nadali smo se da ćemo pozitivno uticati na okruženje, i da će promene biti vidljive. Posmatrajući sve vreme Personu koju smo kreirali iz ciljne grupe, mnogo je napredovala. Nadam se da ste uhvatili voz. Ako niste, čekajte sledeći.

Тишина

Ћуте сненом кишом поквашене косе,
шетају улицом, у времену стоје.
Са собом неки свој звук ветрова носе,
не чују им главе да им душа поје.

Ја наставићу сам да ћутим и слушам,
а ти баци уши и зажмури мирно.
Морам започети лудака да кушам,
побећи ћу храбро кроз небо прозирно.

Са собом понећу и тај звук тишине,
и слику мараме коју срце крије.
Никад нећеш осетити ветар тмине
што у мени мази твоје Магнолије.

На исповести својој признаћу само:
“Слагах за бег…” Звук тишине све је виши…
Пружам своје срце теби, моја дамо,
чекајући тихо плес на сненој киши.

Lifestyle Serbia vs. Moja Crna Gora

Digla se buka oko projekta lifestyle.serbia.travel i 1.250.000 dinara koje su date za realizaciju istog. Možete primetiti da nisam napisao “oko sajta”, već “oko projekta”. Prva stvar koju treba čitaoci da shvate jeste da tim parama nije plaćen sajt, već marketinška ideja. Brzo se oglasio Istok Pavlović i objasnio to, koji kaže da bi tom logikom Gugl koštao 5 evra, jer sadrži samo jedan tekst boks i sliku.

Dođi da mi instaliraš Gugl

Na priču da Gugl može da košta 5 evra ili izrada sajta Lifestyle Serbia 1.250.000 dinara bi naseli samo ljudi koji imaju toliko znanje da misle da se Gugl instalira (znam živ primer). Gugl nema veze sa ovim projektom, i nije za upoređivanje. Iza Guglovog projekta su programeri, a iza ovog marketinški stručnjaci. Za dobar marketing države treba dati dobre pare. Treba dati i mnogo više. Ako gledamo sa strane izrade samog sajta, Lifestyle Serbia može da košta 0 dinara (ako se instalira jedan običan WordPress sajt sa besplatnom temom). Izrada sajta u ovom slučaju nema veze sa cenom. Sajt uopšte nije morao ni da postoji. Potpuno je nebitan. Bitna je ideja fotografisanja srpskih mesta. Znači ovde je naplaćena marketinška ideja sa realizacijom iste. Po mom mišljenju, ta ideja ne vredi toliko. Realizacija možda i vredi.

Moja Crna Gora

Moja Crna GoraSličan primer marketinške ideje je fan page Moja Crna Gora, koja služi za fantastičan marketing Crne Gore, ima sličnu ideju, a realizacija je koštala 0 dinara. Taj fan page je jedno od najboljih mesta na Internetu koje služi promociji Crne Gore. Imaju i svoj sajt, na koji sam ja prvi put ušao pre par minuta. Sajt je nebitan. Bitno je to što ljudi šalju svoje fotografije Crne Gore. Fotografije su fantastične, i uz svaku sliku piše ko je fotografisao i odakle je. Za takvu ideju ja ne bih dao te pare. Ako je jedini način da se ljudi motivišu da fotografišu mesto u kom žive taj da tri cure naprave inicijalnih 50 do 100 fotografija, ok. I to inicijalno fotografisanje zahteva neki budžet.

Mad Men

Mad MenKo je gledao seriju Mad men, može da zamisli situaciju u kojoj firma kaže klijentu (u ovom slučaju turističkoj organizaciji) da će za te pare fotografisati državu i time je ispromovisati. Mislim da bi se turistička organizacija grohotom nasmejala. Verovatno bi pitali da li postoji neki način da se onda motivišu građani da šalju svoje slike. Sajt je apsolutno nebitan u ovoj priči. Negde su te slike morali da stave, bio to fan page ili vebsajt.

Efekat kampanje

Pošto se te tri devojke nisu oglasile sa ciljevima i efektima koje očekuju da postignu, možemo samo da nagađamo koje efekte su uspele da postignu. Primetio sam da se na Tviteru vodi konverzacija o tome, mnogi su spomenuli projekat mnogo pre Kurira. Spomenuo sam i ja, jer sam primetio da nema slika Kragujevca. I dobio sam i odgovor:

 

Ako je celokupni buzz na netu i inicijalno fotografisanje bilo potrebno da se ljudi motivišu da sami fotografišu i doprinesu promociji zemlje, mislim da su uspeli. Da li je moglo drugačije, možemo da pitamo kolege sa sajta Moja Crna Gora.

Moj doprinos

Muzej "21 oktobar", Kragujevac

Svaka čast curama, to je način na koji su one umele da ispromovišu državu. Da su meni date pare, verovatno bi mi pala na pamet neka druga ideja za marketing, ali bih u cenu svakako uračunao i ideju i realizaciju. Samo se Kurir “zavrteo” oko sajta. Ali nisu mi ponuđene pare. Ponuđeno mi je da fotografišem grad u kome živim. Isto je, očigledno, ponuđeno i vama. Sad smo sigurno čuli za taj projekat, pa da nas vidimo.

Oživite iskru u sebi – Spark.Me

Ako ste lenji, ne želite da radite i mrzi vas iz kreveta da ustanete, ne morate da dođete ni na konferenciju Spark.Me koja se ove jeseni održava u Budvi. Svi ostali će profitirati od ove priče, i tu ne mislim samo na ljude koji se bave Internetom.

Nekoliko puta sam već pisao o konferencijama, zašto ih treba ali i zašto ih ne treba posećivati. Njihova najveća vrednost je u tome što će vam pokazati da postoji put do profitiranja upravo od stvari kojom volite da se bavite. Takva konferencija je i Spark.Me, koju “Tačka me” organizuje u Budvi 26. i 27. septembra. Osim predavanja Internet stručnjaka, možete prisustvovati i start-up takmičenju. Veliki broj stručnjaka iz oblasti Internet preduzetništva vam mogu dati korisne savete za vaše ideje, a pobednik takmičenja će otići u Njujork, gde će moći da predstavi svoju ideju potencijalnim investitorima.

Spark.Me konferencija

Ko god oseća potrebu da se nekako iskaže na Internetu, putem bloga, sajta, proizvoda koje pravi, softvera ili nekog drugog servisa, može na ovoj konferenciji pronaći baš ono što mu/joj fali da tu unutrašnju iskru zapali i pokrene se. Preporučujem iako, nažalost, ove godine ja ne idem, ali imam jako dobar razlog, a to je odlazak sa Udruženjem građana Vido na ostrvo Vido, koji je odavno zakazan.

Ostalo je još nekoliko dana za registraciju, a kotizacija za studente iznosi 20 evra, koja uključuje pristup predavanjima na konferenciji, kao i start-up takmičenju, ručak za oba dana u hotelu Splendid i osveženje na kafe pauzama.

httpv://www.youtube.com/watch?v=2-DD3iUAAuw&feature=youtu.be

Oduševljen sam šta #ekipa iz Crne Gore radi na dizanju svesti građana o korišćenju Interneta u poslovne svrhe i o Internet preduzetništvu, i moram reći da ni malo ne zaostaju za regionom.

Za tačno 5 dana počinje, zato požurite.

Tvitomanija 2013

Blogomanija sa super moćima. To bi, otprilike, trebalo da vas očekuje ako odete na Tvitomaniju, najveću regionalnu konferenciju o društvenim mrežama, u Novi Spa Hotels & Resort u Novi Vinodolski od 8-12. 5. 2013. godine. Blogomanija je imala preko 400 učesnika, trajala je dva dana, na Staroj Planini, bilo je mnogo uticajnih ljudi sa neta, puno se družilo i uživalo, slušala se predavanja… Ova konferencija traje pet dana, organizuje se za preko 1.000 ljudi, i sem blogovanja, govori i o svemu ostalom. 🙂

Tvitomanija

Tvitomanija je organizovana prošle godine u Beogradu, trajala je dva dana, i tamo ste mogli čuti dosta dobrih primera korišćenja Tvitera u razne svrhe, od poslovne do zabavne. Ovogodišnja konferencija samo nazivom liči na istu. Tviter je društvena mreža koju svi Internet profesionalci koriste. Recimo da je Tviter mreža na kojoj umrežavanje uglavnom počinje, pa je razumljivo zašto se konferencija o društvenim mrežama zove baš Tvitomanija.

-Ako želite da naučite da koristite društvene mreže za najbolju moguću promociju vašeg biznisa;

-ako želite bilo šta da reklamirate na netu;

-ako želite da upoznate ljude koji se uspešno bave Internet biznisom i čujete primere iz njihovog poslovanja;

-ako imate nešto da ponudite preko Interneta;

-ako ste na društvenim mrežama već duže vreme;

-ako želite da budete Internet celebrity;

-ako mrzite društvene mreže i ne kapirate čemu služe sem za ko-se-slik’o-u-veceu,

dođite. 🙂

Potrebno je samo jednom da iskusite šta je Internet konferencija, i upoznate ljude sa neta. Možda vam onda društvene mreže budu delovale opipljivije. Recimo, novčano. Ko je bar jednom bio, dodatni razlog za dolazak je, sem 1.000 novih ljudi, i privlačan hotel. Goste očekuje dosta brčkanja.

Nikola Tesla, prvi Tvitoman
Ni on nije izlazio iz hotela

Kako naći posao preko Interneta

Mnogo mladih uhvati frka kada diplomiraju jer ne mogu da se zaposle. Bar ne odmah. Logično bi bilo da se firme otimaju oko mladih stručnjaka, čak i tokom studija, međutim, to nije toliko često slučaj. Obično mora da prođe minimum par meseci dok ne nađu posao. Ovaj tekst ne važi za one koji posao ne traže, već samo čekaju na biro. Koliko sam ja primetio, slabo ima takvih, ali nema veze, ako ste nastavili sa čitanjem posta, onda je upravo ovo post za vas, možda vam može pomoći da nađete posao. Pročitaćete u ovom postu kako sam ja tražio posao preko Interneta, korišćenjem Tvitera.

Kako da nađem posao na Tviteru

U junu sam diplomirao na Tehničkom Fakultetu i stekao zvanje „Diplomirani Inženjer Informatike“. Od kad sam bio mali sam maštao o tome da budem inženjer, i evo, obistinilo se konačno. Kao neko ko je tek završio, nestrpljiv sam da nađem neki posao. O mom iskustvu kao demonstratora sa Letnje škole programiranja možete pročitati u prethodnom postu, a ja sam nakon kratkog odmora nastavio dalje u potrazi sa poslom.

Na Infostudu inače ima najviše oglasa koji traže nekoga ko je informatičke struke. Našao sam oglase koji mi odgovaraju i poslao na petnaestak mesta svoj CV. Dok sam čekao odgovore, razmišljao sam o svom nastupu na internetu. Blog je stagnirao jedno vreme, ali sam zato bio aktivan na društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru: nekad više, nekad manje. Gledao sam svoj broj pratioca na Tviteru i razmišljao o famoznom „uticaju“, kao i o nekim blogpostovima koje sam čitao u vreme kad sam počeo da blogujem, koji su govorili o nalaženju posla preko interneta zahvaljujući svom internet nastupu. Počeo sam da povezujem kockice i došao na ideju da uradim ono što sam hiljadu puta video na internetu, i što je i upalilo, a to je da tvitnem da tražim posao. Ko nije tviteraš, neće mu ovo delovati kao sjajna ideja, ali videćete kakve rezultate je to donelo. Da ne tražim po netu sve te blogpostove o pomoći interneta pri nalaženju posla, ovaj vam može poslužiti kao dobar primer.

Moj tvit je bio jednostavne sadržine:


Dobio sam 65 ritvitova i 5 fejvova. Za neke tviteraše je to malo, za neke puno, ali toliko sam ja dobio za taj tvit. To znači da je tvit videlo na hiljade ljudi, koji su sve zajedno pratioci tih 65 tviteraša. Pošto na Tviteru ima dosta ljudi koji se bave internetom, a ne samo slikanjem hrane koju jedu, ko zna koliko potencijalnih poslodavaca je bilo među tim hiljadama. Rezultat je bio taj da sam kontaktiran od strane desetak ljudi koji su tražili da im pošaljem svoj CV. Neki su tražili nakon toga Skype intervju, neki su dalje slali mejl, neki zvali, a neki se više nisu ni javili. Od kad sam bio kontaktiran od strane tih potencijalnih poslodavaca, sve ostalo je bilo na meni: kakav mi je CV, da li i kakav portfolio imam, kakvu komunikaciju sam dalje ostvario, da li sam ja bio zainteresovan za dalju saradnju i da li je baš ovog momenta potreban neko kao ja, ili tek kasnije. Nakon svega toga, dobio sam novih šezdesetak pratilaca na Tviteru gratis.

Ono što sam ja zaključio iz ovog iskustva jeste sledeće: Uticaj na internetu se meri stvarima koje možeš na njemu da postigneš. Da bi ostvario nešto, moraš imati podlogu- u ovom slučaju portfolio. Moraš sam da uzmeš da radiš ono čime hoćeš da se baviš. Tek kad odradiš sam nešto, na svoju ruku, ili za nekoga, to treba staviti u portfolio, pa onda probati naći posao preko interneta. Traženje posla bez znanja/diplome je isto kao konkurisati za posao na neki oglas a da nemate CV. U mom slučaju, imao sam CV, ali nisam portfolio. To je prva stvar koju planiram da napravim u skorije vreme, a preporučujem i vama. Bez toga, nemate čime da dokažete stavke iz CV-a. Tražite posao preko interneta samo ako ste sigurni da ćete nekome vredeti, tj imate znanja/iskustva. Ukoliko tražite posao, a nemate nekog znanja, postigli ste samo kontakt. Čim pošaljete vaš CV/porazgovarate sa poslodavcem/razmenite par mejlova, zaposlićete se ukoliko vredite. Internet vam može pomoći samo da dođete do poslodavca, ali ne garantuje zaposlenje. Vi garantujete sami sebi zaposlenje.

Model vodopada

Zato, uzmite stvar u svoje ruke. Učite šta je već potrebno za posao, spremite portfolio, sredite CV, spremite se za skajp razgovore, pa tek onda tražite posao preko Interneta. Od mene ćete uvek dobiti RT. Ukoliko ne primetim vaš tvit, slobodno mi pustite DM, i dobićete RT. Srećno.

EdIT 2012 Letnja škola programiranja, ComTrade

EdIT je letnja škola programiranja koja se održava već nekoliko godina u organizaciji ComTrade-a sa lokacijama u Kragujevcu, Beogradu, Ljubljani, Mariboru, Banja Luci i Sarajevu. Godine 2009. sam učestvovao kao polaznik, a ove, 2012, kao demonstrator. Već sam napisao post o mom iskustvu na letnjoj školi kao polaznik, ali s obzirom da sam doživeo veliko i sjajno iskustvo i kao demonstrator, odlučio sam da ga podelim sa vama.

Tema ovogodišnje letnje škole programiranja je bila „Pokreni KENO igru na Facebook-u“, korišćenjem HTML5, WCF i .NET 4.0 tehnologija. Pre ove letnje škole radio sam MVC ASP.NET, tako da sam bio upoznat sa .NET-om, ali HTML5 nisam nikada pre radio. Tehnologija je nova i egzotična, što me privuklo da je učim. Dva meseca smo kolega Dušan Šarenac i ja razvijali aplikaciju koju bi polaznici trebalo da naprave na letnjoj školi. Nakon toga, držali smo dve letnje škole, u Kragujevcu i u Beogradu, po dve nedelje. Deluje naporno, i jeste. Ali rezultati truda se isplate.

Demonstratori Dušan Šarenac i Miloš Leković
Demonstratori Dušan Šarenac i Miloš Leković

U dva meseca izrade aplikacije spada sem kodiranja same aplikacije i pisanje projektne i testne dokumentacije, testiranje, bugfixing, spremanje predavanja i prezentacija, kačenje i povezivanje sa Fejsbukom i naravno, konstantno učenje tehnologija i lekcija iz sopstvenih grešaka. Ovo je bilo tromesečno iskustvo iz koga sam naučio o poslu kojim želim da se bavim više od celokupnih studija, i pod time ne mislim samo na programiranje. Već sam na praksi doživeo jedno programersko iskustvo u kom se dva meseca uči programiranje, a istovremeno i programira zadati softver, ali ovo je bilo drugačije. Posedovao sam već znanje iz osnova objektno orijentisanog programiranja i nešto iskusio. EdIT12 je prvo veće iskustvo nakon praktičnog upoznavanja sa programiranjem. Vežbe sa fakulteta ne računam u praktično upoznavanje sa programiranjem, već u praktično upoznavanje sa kodom nekog programskog jezika.

U ComTrade-u sam, sem kucanja koda, mogao da učestvujem u kompletnom životnom ciklusu razvoja softvera. Naučio sam šta je SCRUM agilna metoda razvoja softvera, kako se primenjuje i koji alati se koriste pri izradi softvera za kontrolu i praćenje stanja razvoja projekta. Neke alate sam već koristio i pre toga, a sada sam samo upotpunio i učvrstio svoje znanje. Testirali smo aplikaciju manuelno i ispravljali bagove. Naravno, sve to je pratila dokumentacija. Otprilike, prošao sam kroz sve uloge i radio svaki deo posla u životnom ciklusu razoja softvera. Uz sve to, korišćen je i SCRUM.

Jedno od najzanimljivijih stvari koje sam radio tokom pripreme letnje škole jeste povezivanje sa Fejsbukom. Jedino povezivanje koje sam radio pre toga jeste kačenje like dugmeta na vebstranu, like box-a, share-a, i ostalih widget-a koje Fejsbuk nudi da se automatski generišu. Nikada do tada nisam kucao kod koristeći Facebook SDK da napravim nešto naprednije. Sem što smo napravili aplikaciju na Fejsbuku, iskoristili smo njegov SDK da kačimo rezultat igrice na Timeline, pozivamo prijatelje da učestvuju u igri i kreiramo i upravljamo akcijama na Fejsbuku. Za sve ovo postoje određeni tutorijali na internetu, uglavnom na Facebook Developer Blog-u, ali nigde ne postoji jedan kompletan tutorijal, što je sve ovo učinilo mnogo zanimljivijim. Trebalo je sklopiti sve kockice i učiniti da sve proradi kako treba.

EdIT 2012 Kragujevac
EdIT 2012 Kragujevac

Najdraži deo celog iskustva jeste sama letnja škola. Upoznao sam dosta mladih ljudi, kao što sam ja, koji se interesuju za programiranje, testiranje, životni ciklus softvera; proaktivni su, preduzimljivi i spremni da uče i napreduju. Držao sam predavanja, učio polaznike i pomagao im da programiraju, družio se sa njima, upoređivao iskustva, učio od njih.

U dve nedelje letnje škole, kao što sam objasnio u prošlom postu, ne programira se aplikacija po ceo dan, već se slušaju i predavanja stručnih ljudi iz ComTrade-a o oblastima koji su u vezi sa programiranjem, softverskim inženjerstvom, vođenjem projekata, temom same letnje škole i drugim sličnim temama. Imao sam prilike da slušam predavanja po dva puta, od stručnjaka iz Kragujevca i od stručnjaka iz Beograda, i od svakog od njih sam imao da čujem nešto novo, pametno i korisno za struku kojom se bavim. Sama izrada softvera se radila kao i tokom pripreme same letnje škole, korišćenjem raznih alata, primenjivanjem metode razvoja softvera, uz testiranje i pisanje dokumentacije.

EdIT 2012 Beograd
EdIT 2012 Beograd

Posao demonstratora koji sam ja radio u ovoj letnjoj školi je obuhvatao jedan veliki trening, kako sebe, tako i drugih. Bio sam u mogućnosti da nešto naučim, iskoristim i isprobam, i prenesem dalje na druge, kroz prezentaciju i pojedinačnu komunikaciju. Krajnji rezultat celokupnog iskustva nije samo to što sam sebe osposobio za programiranje u HTML-u 5, povezivanje sa Fejsbukom, pisanje projektne i testne dokumentacije, učestvovanje u timu, korišćenje raznih alata i primenjivanje metoda razvoja softvera, držanje prezentacije i predavanja, već što sam znanje koje sam stekao uspeo da prenesem i na druge.

Pozivam sve koji do sada nisu, da se prijave za EdIT 2013 Letnju školu programiranja, jer mogu mnogo toga novog da nauče, dožive i naprave, a uz to i steknu po neko prijateljstvo. Što se mene tiče, vidimo se u sledećoj EdIT epizodi!

Da li ste znali…

Jednoga jutra otvorio sam oči, i video… Ljubav.

Nećete verovati…

Stajala je ispred mene i smešila se.

 

Kako izgleda?

Ljubav ima zelene oči i smeđu čupavu kosu.

Ljubav se smeje najlepše na svetu.

Tako i slika. Ali ne govori i ne piše.

Ona se ne vidi, a lako se prepoznaje.

Ljubav se pokrije preko glave dok spava, kao kakav miš.

Veoma je golicljiva.

 

Kad u mraku vidite nečije oči da sjaje… Znajte, to je ona.

Ništa jednostavnije a lepše na svetu nema.

Zaljubićete se u nju odmah.

I vi ćete postati golicljivi, i smejaćete se.

Tek tada ćete mi poverovati.

 

I vas će ljudi gledati kao što vi mene sada gledate,

i oni će vam se smejati, i aplaudirati…

A ona će slikati ljude… I pustiti njih da o njoj pišu i govore…

 

Miloš Leković, 2007. godina

3 plesa koja bi svako trebalo da zna

Trenutno najpopularniji plesovi u svetu su Zumba i Salsa. Verovatno svako zna bar nekog ko ide na neki od ta dva kursa plesa. Postoji puno plesova koji trenutno postoje tako što su se stvarali kroz vreme jedan po jedan, i postajali hitovi. Nakon nekog vremena, ljudima bi dosadio taj ples koji je trenutno aktuelan, i prelazili bi na nešto novo. Recimo, bila je popularna Samba, pa Mambo… Na red su trenutno došli Salsa i Zumba, kao najdominantniji plesovi po plesnim klubovima. Argentinski tango već duže vreme predstavlja nešto „egzotično“ i „erotično“, i ljude privlači da uče taj ples. Odlika upravo Salse i Argentinskog tanga jeste to što traju kroz vreme, dok je Zumba samo prolazni ples- igraće se još nekoliko godina, i postaće dosadna, iz prostog razloga što se igra pojedinačno, a ne u paru. Možda će postati vrsta aerobika, ali neće opstati kao ples. Bar je to moje mišljenje.

U ovom članku ću da vam predstavim koja su to tri plesa koja bi trebalo svaki muškarac i devojka da znaju. Kola ću da izostavim. Pretpostavljam da to znate, to može majka da vas nauči u kući za par minuta, trebaće vam za svadbe.

Continue reading 3 plesa koja bi svako trebalo da zna