Kako mi je čika Gugl prvi čestitao rođendan

Poznato je da je Google počeo da menja svoj logo kad je neki bitan ili zanimljiv datum, kao što je primer sa rođenjem Nikole Tesle:

Dan Nikole Tesle
Dan Nikole Tesle

Ili rođenjem Džejn Ostin:

Rođenje Džejn Ostin
Rođenje Džejn Ostin

Prošlo je dosta kreativnih slika otkad su počeli sa ovim, i sve ukazuje na to da će jednom Google-u preostati da izdvoji jedan dan u godini za svoj logo, jer se iz meseca u mesec broj ovakvih „obeležavanja datuma“ povećava. I sve je to super, kad god vidim neku novu sličicu, kliknem, da vidim šta to danas obeležava, i budem prijatno iznenađen. I odmah javljam nekome da proveri šta je Gugl opet napravio.

Koristimo ga svaki dan, i dosta njegovih servisa, od kojih je velika većina bolja od servisa drugih kompanija. I tako prolaze dani, a mi počinjemo da posmatramo Google kao „svog prijatelja“, za koga navijamo. Svaki dan pročitam kako su napravili nešto novo, kako ih je neko preporučio za ovo ili ono, gledam klipove kako im izgledaju kancelarije, i nadam se da ću i ja jednom tamo raditi.

Ali danas me je dočekao jedan od najboljih strateških koraka koje sam video.

Danas mi je rođendan. Dočekao sam ga radeći na računaru do kasno, otvorio Google, i ugledao neku sliku sa poklončićima. Taman kad sam pomislio da je nešto vezano za Novu Godinu i Božič koji slede, pređem mišem preko slike, kad imam šta da vidim… Google mi nije samo čestitao rođendan, nego je to uradio na poseban način.

Rođendan Miloša Lekovića

I to nije sve. Kada sam kliknuo na sličicu, odvela me na moj Google Profile , sa sve ukrasima koji padaju. Hm. Prijatno iznenađenje? Pre bih to nazvao „brigom o korisnicima“. Znam da u suštini briga podrazumeva dobru podršku, funkcionalnost, i stalno razvijanje i poboljšavanje proizvoda koje nudimo, i još mnogo drugih stvari. Ali ovakve stvari će vas momentalno dići iznad konkurencije. Naravno da bi ovako nešto bilo samo beskorisno pomagalo Google-u pri osvajanju što više korisnika, da ne radi svoj posao tako dobro. Ali ne verujem da ćete se samo prijatno iznenaditi. Eto, mene je nateralo da napišem ovaj post. A vi, ko zna, možda počnete i da koristite neke njihove aplikacije i servise koje dosad niste.

Jeste li se nekad „guglovali“? Naravno da jeste, čak su vas i drugi tražili. Ako ste onlajn aktivni, čika Gugl se pobrinuo za vas.
Google vredi onoliko koliko brine o svojim korisnicima. Koliko vi vredite?

Laku noć

Laku noć ti želim, mala,
I san lak da noć ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

A tvoje leže crvene crne
Čekaju mene da uzmem prvi.
Laka noć će pozvati mene,
Leći ću pored tebe…

Al srce moje probudi te,
I ti reče tiho ime…
San k’o šećer sada stih je,
Laku noć vam želim, rime.

Miloš Leković

Lako je mrtvome pisati pesme

Lako je mrtvome pisati pesme.

Al’ šta budni da snivaju lepo?

Jutro ne ide u prilog pesnicima,

Ali ide sunce ljudima.

Samo da vidim lišće kako zeleni,

Odrekao bih se i svoje poezije!

Lažu ako kažu da pesnici ne umiru.

Oni umiru uz svakoga po jednom

Godinom za godinom…

Dokle tako?

Dok je ljudi…

Oni će samo umreti,

Lako je njima,

Kad su imali od čega umreti.

Od života…

A pesnik mašta o nebu, zemlji i kamenu glatkom.

Pa nije taj kamen za pesnike,

Već za ljude!

Ko će doći na tvoj kamen, sem ljudi?

Niko.

Propustićes plakanje, i sok za osveženje.

Nemoj da ne dođeš.

Ko će sve to zapisati, sem tebe?

Ako padne suza, obećavam, nećeš znati.

Miloš Leković

Bonaca

Ležao sam hladan i beo,
naslonjen na javoru.
Svi su stajali i plakali
nad nekim dečakom
iz njihove kuće, razreda, ulice, grada,
i gledali ga dok se smeje…

I ja sam se smejao,
ali tad nije bio trenutak za to.
Okupio je toliki narod koji nije ni znao,
koji se ne zna.
Sad će da daju priliku jedni drugima,
da se osmehnu i posle javljanja.
Zvona nisu zvonila, izabrao je drugi put.
Njen. Tvoj.

Sačekala je i da odu svi.
Stajala je i plakala nad dečakom
koji se rodio u njoj, ni sama ne zna kad.
Ali zna da više neće biti kao pre,
Ostaviće cvet na grobu
i otići iz svoje kože.
Stajala je i plakala dok se on smejao,
gledali se u oči.

Zeleno svetlo, voz čeka jednog putnika.
On čeka glas, da zadrhti suzu…
Pade jedna, druga, treća, u tišini…
Nikad se više neće smejati.
Život će dati vodi, ali zauzvrat će je isprljati.
Ni mrtvom “volim te”.
A ja se živ nečemu nadao.

Miloš Leković

Dreams

Kiss me my sweet Cinderela Dreams…
Make love to me on the desk of
imagination and… love.
Take me to the sea of windstorm love,
and give me yourself, ’cause I’m giving myself.
Make me love you
as I make love to you,
here’s the bird that our
souls sing in the spring
of bodies and senses.
Kiss me, my lips are
bleeding for your touch.
Touch me, my skin is
sweating my wish for you.
Senses fly through the
mind and explodes me.
Love me, touch me, kiss me, feel me…

Miloš Leković