Upoznaj Internet Srbije! BizBuzz 2010

Znam da sam vrlo ekspresan sa ovim tekstom, jer se BizBuzz IT konferencija održavala 27 – 29. oktobra 2010. , ali ja se ugledam na našu železnicu. 🙂 Ovo je prvi put da sam otišao na konferenciju ovog tipa, i video sam da je potpuno drugačija od onoga kako sam je zamišljao. Tamo sam video kako izgleda internet u stvarnom životu, tj ljudi koji grade internet Balkana kakvog znamo, skoro svi na jednom mestu. Naravno da to nisu ljudi koji su napravili sve moguće web strane na srpskom jeziku, ali je to internet zajednica koja je radila na građenju internet reputacije Srbije.

Opisaću kako je bilo na konferenciji, koga sam upoznao, i ko su u stvari sve te poznate ličnosti srpskog interneta. Jer, ovako nešto je meni bilo potrebno pre nego što sam pošao tamo. Predavanja neću opisivati, jer to imate da pročitate i na drugom mestu, a reći ću vam samo da ih vredi poslušati. Ali samo to nije razlog zašto se tamo ide. Tamo se ostvaruju kontakti, održavaju, a povrh svega se druži. Jer se tu nalaze ljudi sa istim interesovanjima i istom vrstom posla. Zašto otići na ovakvu konferenciju, je prvo pitanje koje je meni palo na pamet kad sam čuo za nju. Ako planirate da se bavite nekim internet biznisom, ovo su ljudi sa kojima ćete sarađivati i družiti se, jer su oni kreirali internet na Balkanu kakvog mi znamo, tj bave se poslom kojim vi želite da se bavite. A usput ćete i dosta toga naučiti. Ako vam to nije dovoljan razlog za odlazak tamo, onda jeste za prestanak čitanja ovog posta. Pa da krenemo…

 

Kako sam zamišljao BizBuzz

 

„Ne znam kako da stignem do tamo uopšte, kako da se snađem u Nišu, i inače sam izgubljen u prostoru i vremenu, još ako zakasnim, ko zna hoće li me pustiti uopšte unutra. Doći ću tamo, nikog neću znati, verovatno ću tamo upoznati ove likove, video sam da su Istok Pavlović i Ilija Studen držali predavanja već, bilo bi dobro. Ma onaj Istok ima da dođe na konferenciju samo zbog mene, moram da ga upoznam. Izgleda da dosta zna. Zorana Torbicu, kad vidim, izlanuću se, reći ću mu „ti“, a čovek stariji od mene… Jelena Jovanović, Dragana Đermanović i Dragana Vukajlović, ko zna ko će sve da dođe. Ima ih dosta, valjda ću se upoznati sa nekim. Vidim, to sve ljudi koji žive od interneta, ne verujem da će oko mene da se bakću, još sam i mlađi od svih njih, oni će jedni sa drugima… Ko zna ko su tek ovi likovi što organizuju BizBuzz. A vidim nekoliko njih drži predavanje po drugi, treći put. Dragan Varagić već veteran, držao predavanje na B2S, baš me zanima kakvo će predavanje tamo da drži. Ovaj Eniac je legenda, ishvališe ga svuda. Ivana Minića ne verujem ni da ću upoznati, čovek drži Burek. Vidim, i Pedya je aktivan po tim konferencijama, biće zanimljivo predavanje… Ivan Ćosić je takođe poznat, svi se oni znaju, i Veroljub Zmijanac… Odoh, pa kako bude.“

 

Utisci sa BizBuzz konferencije

 

Na Devprotalk-u se ponudio izvesni @Mileusna za prevoz, ima slobodno mesto, pa sam se javio. Našao sam se sa njim na dan polaska, i krenuli smo. Usput pričali, upoznali se, Miloš Mileusnić, drži Naslove , dao mi par saveta i ideja za pokretanje sopstvenog biznisa preko interneta, prijatno sam se iznenadio što je bio otvoren prema meni, iako smo se tek upoznali. Usput nas je stigao i Srđan Petrović, vlasnik portala Moto-berze i Autoportala . Na prvoj pauzi za kafu smo se upoznali, predavali nam isti profesori na studijama… Odmah je bilo drago, nisam još ni stigao tamo, a već sam počeo da upoznajem ljude. Odličan početak.

 

Stigli smo u hotel, prijavili se za konferenciju, video da nije sve tako formalno i utegnuto, svi se već raspričali u holu, Srdjan mi sredio za smeštaj, i time me spasio od lutanja po Nišu. Konferencija počela. Pored mene dečko otprilike mojih godina, Slobodan Luković, mladi novajlija, kao i ja, koji se bavi affiliate marketing-om.

Početak konferencije
Početak konferencije

Istok Pavlović i Dragana Đermanović nisu došli, ali sam se sa Istokom upoznao na B2S Eniacovom predavanju. Prvu večeru sam propustio, ali sam bio drugo veče, nakon Buzzketa, u kafani Mrak. Dočekao me Srđan Radić, jedan od organizatora BizBuzz-a, koji me zaprepastio svojim 1990-im godištem. Pričao mi je kako je funkcionisalo organizvanje ovog događaja, i šta je potrebno da bih držao predavanje na istom. 🙂

 

Švedski sto, svi jedu, piju vino, rakiju, pivo, pričaju… Vukašin Stojkov je odmah skrenuo pažnju na sebe svojom DeathKlok majicom. Krsto Arsenijević i ja pričamo, i sumiramo utiske. Dajemo zaključak, a to je proaktivnost, kao sredstvo za izlazak na internet scenu. Zoran Torbica me prepoznao sa Devprotalk-a, pitao kako sam se snašao, i da li želim da me upozna sa nekim.

U kafani Mrak
U kafani Mrak

Jelena Jovanović mi je ukazala na neophodnost posedovanja svog sajta, tj nečega „iza sebe”, otprilike isto što je i Dragan Varagić rekao na predavanju. Predraga Milićevića i Dragana isto nisam upoznao, ali mi je drago što sam slušao njihova predavanja. Ivan Ćosić mi je dao vizitku, i ponudio se da pomogne za šta god da mi zatreba. I sa Nebojšom Radovićem sam se upoznao, kao i kasnije razgovarao na njegovom predavanju na B2S. Bilo je zanimljivih predavanja, i svakako sam čuo dosta toga novog, i korisnog. Nakon konferencije sam u Beogradu sreo jednog od predavača, Tomislava Cara, vlasnika portala Studentski oglasnik, čiji tekst Kako su me Srbi htjeli likvidirati na biZbuZZ-u mi je i dao inspiraciju za ovaj post, sa kojim sam seo i popričao bar punih sat vremena o internetu, prodaji i poslovanju. Nije se ustručavao da mi odgovori na moja pitanja i da mi da koji savet.

 

Šta je IT svet

 

Vratio sam se kući sa prijatnim iznenađenjem, jer sam uvideo koliko sam naučio, koga sam sve upoznao, koliko je sve ovo bitno i uvideo drugu stranu medalje zvana IT posao. Moj sledeći korak je E-trgovina, jer pretpostavljam da će i tamo biti otprilike ista družina, samo sa novim uspesima, predavanjima, pričama. Ako vam nije jasno zašto sam pisao uopšte ovaj post, reći ću da sam slušao predavanja i upoznao se sa ljudima koji znaju kako se posluje, kako se razvijaju aplikacije i online život, koji su izgradili jednu zajednicu, koja se razvija zahvaljujući svojoj nesebičnosti. Retko gde sam naišao na ovakvu otvorenost i podršku prema mladim ljudima. Zato se ovim postom zahvaljujem svima koji su mi pružili ruku podrške, i pozivam sve mlade ljude koji žele da se bave internetom da dođu da se druže sa nama. Nadam se da mogu da upotrebim tu reč- nama, jer se već smatram deom ekipe.

Predavanje u toku
Predavanje u toku

Nastaviće se…

 

Priča nije gotova. Planiram da vam predstavim sve ljude koje sam upoznao i za koje sam čuo, slušao predavanja ili čitao blogove iz IT sveta – malo detaljnije, za koje mislim da ih možete sresti na nekoj konferenciji, a naravno ako želite i da pročitate i naučite nešto od njih iz oblasti IT-a, (internet) marketinga, PR-a, HR-a, internet prodaje, itd. Veliki pozdrav, pa se čitamo. Ovo je tek početak. 🙂

Živeo sam u hladovini vjetra

Naspi čašu, domaćine, da dohvatim gutljaj vina,
Do dna treba sporo ići, dugo čekam svoga sina.
Majka ga je uspavanog iz košara izvadila,
Ostavila samo mene, od sreće me razdvojila.

Nije više tužno što se parkom kosi rosna trava,
Nit’ to što ljudi bježe ćutke, krišom pognutih glava.
Samo da se lagano pleše, u hladu ljetnjeg sunca,
I čekaću mladost mirno, dok mi veče ne pokuca.

Pažnja i nepažnja u gradskoj dvorani odijela i glava!
Primite bolesnika u svjesnome stanju, ne tražimo hvala.
Trka, vika, neko nekom viče, čekali smo nekog!
Onom koji putuje, do svitanja mu je daleko.

Duvan traži topla pluća, da ga greje dahom.
Naročito onom kome želja prijeti mahom.
Ostavio sam na vašem stolu pun i gorak hlad,
Za vas, kad me izda zadnji – moj rodni grad.

Kreativniji predlog za ALDO butik za akciju Plesom do rasprodaje

Pre nekoliko dana sam šetao po gradu i naišao na butik ALDO, u čijem izlogu je stajao veliki natpis PLESOM DO RASPRODAJE. Pošto se ja bavim plesom, odmah sam pošao tamo, da vidim o čemu se radi.

ALDO Slogan

Ali, nisam video ono što sam očekivao. Razgledao sam butik, svuda je pisalo Plesom do rasprodaje, ali nigde nije bilo objašnjenja. Pitao sam dečka koji radi tamo o čemu se radi, a on mi je samo rekao „Pa to je samo slogan, nema nikakvog plesa stvarno, nego to aludira na igru, na zezanje, pa hajde da rasprodamo ovo igrom“, tako nešto. Momentalno sam izašao iz butika, i prokomentarisao kako je glupa fora. Ok, možda i nije, naterali su me da uđem u butik i razgledam obuću ako ništa drugo. Ali me nisu naterali da kupim. Ako im je cilj bio samo da privuku kupce u butik, uspeli su što se tiče mene, jer mene privlači ples, ali šta je sa ostalim ljudima, pogotovo muškarcima, koje to uopšte ne interesuje, ili čak beže od toga? Prosečan muškarac će to da vidi i prođe.

Ali, mislim kada bi se malo više pažnje posvetilo ovom sloganu, drugačije bi bilo. Kao prvo, jedina reklama za ovu „akciju“ je ovaj slogan, koji stoji u butiku, a vidim i na fan page-u na facebook-u. Ali kad kažem jedina, onda to i stvarno mislim, jer i taj radnik tamo nije neka reklama, kad su mu rekli da je to samo slogan, ništa više. Ako je to samo slogan, koji služi ni za šta drugo sem da privuče ljude, onda mislim da je bolje da piše „Igrom do rasprodaje“, s tim da je tim i lakše objasniti ga, čak je i taj radnik upotrebio tu reč „igrom“ da mi objasni o čemu je reč.

„Igra“ vs „ples“

Zašto mislim da je bolje napisati igrom? Zato što „plesom“ zahteva ako ništa drugo neki drugi font. Jer ples upućuje na nešto prisnije, seksualnije nego igra. Igra je više neka dečija stvar, i ok je da se to ne iskoristi obzirom da prodaju uglavnom obuću za odrasle, ali i odrasli mogu igru da shvate kao nešto što oni moraju da urade da bi dobili neki popust. Sad stižemo do dve ključne stvari.

Šta ja treba da uradim?

Ovo je prvo pitanje koje pada potencijalnom kupcu kada vidi ovakav slogan. Zato što u sloganu rasprodaja je uslovljena plesom, znači mora da postoji nešto između kupca i te obuće. To je i meni prvo palo na pamet. Da li ja treba da plešem za obuću? Kad sam ušao u butik, video sam ipak da ne treba ništa da uradim. Jedino što je potrebno je da uđem u butik i kupim obuću kao što i inače radim. Cene obuće su snižene, ali to se danas događa često po svim mogućim buticima. Sniženje nije po 50-60% ili tako nešto, nego normalno sniženje, kao i svuda.

Šta ja dobijam?

Ako me ALDO poziva, a ostali butici ne, verovatno ću ako odem tamo nešto dobiti zauzvrat. U ovom slučaju, dobijam sniženje, koje i nije baš neuobičajeno, kao što rekoh.

Šta nam sad preostaje? Najbolje promeniti slogan u „Ne treba ništa da uradiš da bi dobio ništa posebno.“ Hm, zanimljivo… Odmah idem u taj butik! Ne bih rekao…

Moj predlog

Zašto se ovo ne bi pretvorilo u pravu akciju?

Da se ja pitam, ostavio bih ovaj slogan. A onda bih napravio reklamu za ALDO obuću, u kojoj bi neki parovi (ili dovoljno samo jedan plesni par, čak bi bilo i najbolje da je samo muškarac) plesali u ALDO obući, u kojoj bi u 80% reklame bile prikazane samo cipele parova koji plešu, sa ciljem da reklama postane viral. Muškarac koji dobro pleše u vašoj obući, uz neku ne tako popularnu, ali dobru muziku, koja tera na slušanje, a na reklami je pušteno samo nekih 30-ak sekundi, tera da se reklama opet pogleda, i prosledi dalje. Znači preduslov za ovako nešto je dobar ples, dobra muzika, obuću pretpostavljam da imate dobru, treba samo izabrati neku u kojoj se može plesati, a da nije standardna plesna cipela.

Font slogana bih promenio u neki elitniji, tropskiji, neki font sa plesnim duhom. Može na netu da se nađe svakakvih fontova, skine se sa nekog plesnog postera, slogana… Crvena boja može da stoji. Slogan bi bio „PLESOM DO RASPRODAJE“ ili „PLESOM DO SNIŽENJA“. Zavisi šta bi hteli da postignemo.

Ako bi napisali rasprodaja, onda bi cilj bio da se prodaju sve te zalihe sa sniženom cenom. Onda smo ograničeni, ako hoćemo samo da prodamo određeni broj cipela, i onda da nastavimo sa normalnim radom, ok. Ali ako bi napisali sniženje, može da se napravi malo duža akcija, jer bi onda ljudi podrazumevali da se plesom dolazi do sniženja. Recimo da smo napisali Plesom do sniženja. Pogledajte šta bi dalje bilo. Dakle, u reklami bi bio taj slogan, i ispod bi pisalo recimo „Svakog petka, u 22h u kafiću „Tom i tom“ salsa veče. Pleši za cipele koje želiš.“ Šta onda? Napravili bi salsa žurku, koja je inače mnogo popularna trenutno u Srbiji, a i šire. Dogovorili bi se sa nekim plesnim klubom da dođu na žurku i dovedu svoje ljude koji znaju da igraju i koji uče da igraju, da bi vukli ljude na podijum da igraju. Mogli bi baš oni da dovedu nekoga da igra za reklamu. Oni bi delili flajere svakom ko uđe o popustu od recimo 20% za salsa tečajeve, a mi kupone o 40% popusta za cipele. Za najbolji plesni par 80% sniženje. Ili, da se stavi sniženje u butiku od 20%, a na salsa žurci da se dele kuponi od 40% sniženja. Koliko ste planirali da spustite, tolike kupone ćemo deliti na salsa žurci, a u butiku malo manja sniženja. I tako se organizuju žurke sve dok ne vidimo da ima manje ljudi da kupuju obuću sa kuponima. Kad oslabi prodaja, pređe se na drugu akciju. 🙂 I sve tako. Tj, nikad nema mirovanja.

Što se tiče ciljne grupe, stići ćete do svakog jer ne nudite cipele samo plesom. Nudite im i časove salse, dobru žurku, a svakome od njih popust koji ste inače planirali da date, s tim što ćete dopreti do njih samih. Razmislite, ako vidite negde sniženje, ili neko da samo vama sniženje, u čemu je razlika? Razlika je u tome što kad dobijete baš vi popust, razmišljaćete kako morate da iskoristite šansu koja vam je data. A kad vidite negde popust, ne gledate na to sasvim lično. Ne stižu do vas, nego do ko-zna-koga.

I sve ovo, sa ciljem da se digne svest svima kako je ovo fantastična stvar. Ako neko pita prodavca o akciji, da ne kaže „A, pa ništa posebno, akcija, treba da znaš salsu da bi dobio neke kupone“. Prodavci, ljudi iz plesnog kluba, svi moraju da gledaju na to kao na priliku koja se ne sreće često. I na kraju, morate vi da verujete da to što vi nudite je nešto neverovatno. Ako nosite tuđe cipele, onda ste na pogrešnom putu. Postignete dogovor sa plesnim klubom, sa kafićem, i svako ima koristi. Onda možete da kažete kupcu da se stvarno igrom i zabavom dolazi do cipela.