Kako naći posao preko Interneta

Mnogo mladih uhvati frka kada diplomiraju jer ne mogu da se zaposle. Bar ne odmah. Logično bi bilo da se firme otimaju oko mladih stručnjaka, čak i tokom studija, međutim, to nije toliko često slučaj. Obično mora da prođe minimum par meseci dok ne nađu posao. Ovaj tekst ne važi za one koji posao ne traže, već samo čekaju na biro. Koliko sam ja primetio, slabo ima takvih, ali nema veze, ako ste nastavili sa čitanjem posta, onda je upravo ovo post za vas, možda vam može pomoći da nađete posao. Pročitaćete u ovom postu kako sam ja tražio posao preko Interneta, korišćenjem Tvitera.

Kako da nađem posao na Tviteru

U junu sam diplomirao na Tehničkom Fakultetu i stekao zvanje „Diplomirani Inženjer Informatike“. Od kad sam bio mali sam maštao o tome da budem inženjer, i evo, obistinilo se konačno. Kao neko ko je tek završio, nestrpljiv sam da nađem neki posao. O mom iskustvu kao demonstratora sa Letnje škole programiranja možete pročitati u prethodnom postu, a ja sam nakon kratkog odmora nastavio dalje u potrazi sa poslom.

Na Infostudu inače ima najviše oglasa koji traže nekoga ko je informatičke struke. Našao sam oglase koji mi odgovaraju i poslao na petnaestak mesta svoj CV. Dok sam čekao odgovore, razmišljao sam o svom nastupu na internetu. Blog je stagnirao jedno vreme, ali sam zato bio aktivan na društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru: nekad više, nekad manje. Gledao sam svoj broj pratioca na Tviteru i razmišljao o famoznom „uticaju“, kao i o nekim blogpostovima koje sam čitao u vreme kad sam počeo da blogujem, koji su govorili o nalaženju posla preko interneta zahvaljujući svom internet nastupu. Počeo sam da povezujem kockice i došao na ideju da uradim ono što sam hiljadu puta video na internetu, i što je i upalilo, a to je da tvitnem da tražim posao. Ko nije tviteraš, neće mu ovo delovati kao sjajna ideja, ali videćete kakve rezultate je to donelo. Da ne tražim po netu sve te blogpostove o pomoći interneta pri nalaženju posla, ovaj vam može poslužiti kao dobar primer.

Moj tvit je bio jednostavne sadržine:


Dobio sam 65 ritvitova i 5 fejvova. Za neke tviteraše je to malo, za neke puno, ali toliko sam ja dobio za taj tvit. To znači da je tvit videlo na hiljade ljudi, koji su sve zajedno pratioci tih 65 tviteraša. Pošto na Tviteru ima dosta ljudi koji se bave internetom, a ne samo slikanjem hrane koju jedu, ko zna koliko potencijalnih poslodavaca je bilo među tim hiljadama. Rezultat je bio taj da sam kontaktiran od strane desetak ljudi koji su tražili da im pošaljem svoj CV. Neki su tražili nakon toga Skype intervju, neki su dalje slali mejl, neki zvali, a neki se više nisu ni javili. Od kad sam bio kontaktiran od strane tih potencijalnih poslodavaca, sve ostalo je bilo na meni: kakav mi je CV, da li i kakav portfolio imam, kakvu komunikaciju sam dalje ostvario, da li sam ja bio zainteresovan za dalju saradnju i da li je baš ovog momenta potreban neko kao ja, ili tek kasnije. Nakon svega toga, dobio sam novih šezdesetak pratilaca na Tviteru gratis.

Ono što sam ja zaključio iz ovog iskustva jeste sledeće: Uticaj na internetu se meri stvarima koje možeš na njemu da postigneš. Da bi ostvario nešto, moraš imati podlogu- u ovom slučaju portfolio. Moraš sam da uzmeš da radiš ono čime hoćeš da se baviš. Tek kad odradiš sam nešto, na svoju ruku, ili za nekoga, to treba staviti u portfolio, pa onda probati naći posao preko interneta. Traženje posla bez znanja/diplome je isto kao konkurisati za posao na neki oglas a da nemate CV. U mom slučaju, imao sam CV, ali nisam portfolio. To je prva stvar koju planiram da napravim u skorije vreme, a preporučujem i vama. Bez toga, nemate čime da dokažete stavke iz CV-a. Tražite posao preko interneta samo ako ste sigurni da ćete nekome vredeti, tj imate znanja/iskustva. Ukoliko tražite posao, a nemate nekog znanja, postigli ste samo kontakt. Čim pošaljete vaš CV/porazgovarate sa poslodavcem/razmenite par mejlova, zaposlićete se ukoliko vredite. Internet vam može pomoći samo da dođete do poslodavca, ali ne garantuje zaposlenje. Vi garantujete sami sebi zaposlenje.

Model vodopada

Zato, uzmite stvar u svoje ruke. Učite šta je već potrebno za posao, spremite portfolio, sredite CV, spremite se za skajp razgovore, pa tek onda tražite posao preko Interneta. Od mene ćete uvek dobiti RT. Ukoliko ne primetim vaš tvit, slobodno mi pustite DM, i dobićete RT. Srećno.

EdIT 2012 Letnja škola programiranja, ComTrade

EdIT je letnja škola programiranja koja se održava već nekoliko godina u organizaciji ComTrade-a sa lokacijama u Kragujevcu, Beogradu, Ljubljani, Mariboru, Banja Luci i Sarajevu. Godine 2009. sam učestvovao kao polaznik, a ove, 2012, kao demonstrator. Već sam napisao post o mom iskustvu na letnjoj školi kao polaznik, ali s obzirom da sam doživeo veliko i sjajno iskustvo i kao demonstrator, odlučio sam da ga podelim sa vama.

Tema ovogodišnje letnje škole programiranja je bila „Pokreni KENO igru na Facebook-u“, korišćenjem HTML5, WCF i .NET 4.0 tehnologija. Pre ove letnje škole radio sam MVC ASP.NET, tako da sam bio upoznat sa .NET-om, ali HTML5 nisam nikada pre radio. Tehnologija je nova i egzotična, što me privuklo da je učim. Dva meseca smo kolega Dušan Šarenac i ja razvijali aplikaciju koju bi polaznici trebalo da naprave na letnjoj školi. Nakon toga, držali smo dve letnje škole, u Kragujevcu i u Beogradu, po dve nedelje. Deluje naporno, i jeste. Ali rezultati truda se isplate.

Demonstratori Dušan Šarenac i Miloš Leković
Demonstratori Dušan Šarenac i Miloš Leković

U dva meseca izrade aplikacije spada sem kodiranja same aplikacije i pisanje projektne i testne dokumentacije, testiranje, bugfixing, spremanje predavanja i prezentacija, kačenje i povezivanje sa Fejsbukom i naravno, konstantno učenje tehnologija i lekcija iz sopstvenih grešaka. Ovo je bilo tromesečno iskustvo iz koga sam naučio o poslu kojim želim da se bavim više od celokupnih studija, i pod time ne mislim samo na programiranje. Već sam na praksi doživeo jedno programersko iskustvo u kom se dva meseca uči programiranje, a istovremeno i programira zadati softver, ali ovo je bilo drugačije. Posedovao sam već znanje iz osnova objektno orijentisanog programiranja i nešto iskusio. EdIT12 je prvo veće iskustvo nakon praktičnog upoznavanja sa programiranjem. Vežbe sa fakulteta ne računam u praktično upoznavanje sa programiranjem, već u praktično upoznavanje sa kodom nekog programskog jezika.

U ComTrade-u sam, sem kucanja koda, mogao da učestvujem u kompletnom životnom ciklusu razvoja softvera. Naučio sam šta je SCRUM agilna metoda razvoja softvera, kako se primenjuje i koji alati se koriste pri izradi softvera za kontrolu i praćenje stanja razvoja projekta. Neke alate sam već koristio i pre toga, a sada sam samo upotpunio i učvrstio svoje znanje. Testirali smo aplikaciju manuelno i ispravljali bagove. Naravno, sve to je pratila dokumentacija. Otprilike, prošao sam kroz sve uloge i radio svaki deo posla u životnom ciklusu razoja softvera. Uz sve to, korišćen je i SCRUM.

Jedno od najzanimljivijih stvari koje sam radio tokom pripreme letnje škole jeste povezivanje sa Fejsbukom. Jedino povezivanje koje sam radio pre toga jeste kačenje like dugmeta na vebstranu, like box-a, share-a, i ostalih widget-a koje Fejsbuk nudi da se automatski generišu. Nikada do tada nisam kucao kod koristeći Facebook SDK da napravim nešto naprednije. Sem što smo napravili aplikaciju na Fejsbuku, iskoristili smo njegov SDK da kačimo rezultat igrice na Timeline, pozivamo prijatelje da učestvuju u igri i kreiramo i upravljamo akcijama na Fejsbuku. Za sve ovo postoje određeni tutorijali na internetu, uglavnom na Facebook Developer Blog-u, ali nigde ne postoji jedan kompletan tutorijal, što je sve ovo učinilo mnogo zanimljivijim. Trebalo je sklopiti sve kockice i učiniti da sve proradi kako treba.

EdIT 2012 Kragujevac
EdIT 2012 Kragujevac

Najdraži deo celog iskustva jeste sama letnja škola. Upoznao sam dosta mladih ljudi, kao što sam ja, koji se interesuju za programiranje, testiranje, životni ciklus softvera; proaktivni su, preduzimljivi i spremni da uče i napreduju. Držao sam predavanja, učio polaznike i pomagao im da programiraju, družio se sa njima, upoređivao iskustva, učio od njih.

U dve nedelje letnje škole, kao što sam objasnio u prošlom postu, ne programira se aplikacija po ceo dan, već se slušaju i predavanja stručnih ljudi iz ComTrade-a o oblastima koji su u vezi sa programiranjem, softverskim inženjerstvom, vođenjem projekata, temom same letnje škole i drugim sličnim temama. Imao sam prilike da slušam predavanja po dva puta, od stručnjaka iz Kragujevca i od stručnjaka iz Beograda, i od svakog od njih sam imao da čujem nešto novo, pametno i korisno za struku kojom se bavim. Sama izrada softvera se radila kao i tokom pripreme same letnje škole, korišćenjem raznih alata, primenjivanjem metode razvoja softvera, uz testiranje i pisanje dokumentacije.

EdIT 2012 Beograd
EdIT 2012 Beograd

Posao demonstratora koji sam ja radio u ovoj letnjoj školi je obuhvatao jedan veliki trening, kako sebe, tako i drugih. Bio sam u mogućnosti da nešto naučim, iskoristim i isprobam, i prenesem dalje na druge, kroz prezentaciju i pojedinačnu komunikaciju. Krajnji rezultat celokupnog iskustva nije samo to što sam sebe osposobio za programiranje u HTML-u 5, povezivanje sa Fejsbukom, pisanje projektne i testne dokumentacije, učestvovanje u timu, korišćenje raznih alata i primenjivanje metoda razvoja softvera, držanje prezentacije i predavanja, već što sam znanje koje sam stekao uspeo da prenesem i na druge.

Pozivam sve koji do sada nisu, da se prijave za EdIT 2013 Letnju školu programiranja, jer mogu mnogo toga novog da nauče, dožive i naprave, a uz to i steknu po neko prijateljstvo. Što se mene tiče, vidimo se u sledećoj EdIT epizodi!