Lako je mrtvome pisati pesme

Lako je mrtvome pisati pesme.

Al’ šta budni da snivaju lepo?

Jutro ne ide u prilog pesnicima,

Ali ide sunce ljudima.

Samo da vidim lišće kako zeleni,

Odrekao bih se i svoje poezije!

Lažu ako kažu da pesnici ne umiru.

Oni umiru uz svakoga po jednom

Godinom za godinom…

Dokle tako?

Dok je ljudi…

Oni će samo umreti,

Lako je njima,

Kad su imali od čega umreti.

Od života…

A pesnik mašta o nebu, zemlji i kamenu glatkom.

Pa nije taj kamen za pesnike,

Već za ljude!

Ko će doći na tvoj kamen, sem ljudi?

Niko.

Propustićes plakanje, i sok za osveženje.

Nemoj da ne dođeš.

Ko će sve to zapisati, sem tebe?

Ako padne suza, obećavam, nećeš znati.

Miloš Leković

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*