Ћуте сненом кишом поквашене косе, шетају улицом, у времену стоје. Са собом неки свој звук ветрова носе, не чују им главе да им душа поје. Ја наставићу сам да ћутим и слушам, а ти баци уши и зажмури мирно. Морам започети лудака да кушам, побећи ћу храбро кроз небо прозирно. Са собом понећу и тај …
