Category: Poetry

Danas ja moram u tajni pohod poćida joj skinem sa nebesa zvezdicejer su oduzele vlast nad ovom noćinjene zelene, a samo moje okice. U očima odsjaj meseca blista,a na nebu mom oreol se stvara.Površina mora, k’o suza čistanežnim talasima kopnu se udvara. A uz odsjaj stoji jedan oblak malial’ njegova pojava pomalo smeta:bleštavi krajevu svu …

Sve nešto mislim da su rijekemnogo bolje prošle od mora.Jer u cijevi se smeće ne baca. Zaboravi Sinjajevinui okle Topolici ime.Ne crveni se na pitanje djece“Šta je to Svetac?”Ne brini za bubulje iz MikulićaNjih ionako nosi na Rumiju nekaViša Sila. Sjeti se čempresa što ti ispred kuće rastui venu.Na groblje se kuća ne diže, pašto …

Odeš u Njujork da vidiš svijeta.Pa ti malo,te odeš da vidiš i piramide iMaču Pikču.Nevjerovatno je kako svakim danom svijet raste i postaje bogatiji zaneku novu civilizaciju,dostignuće,događaj,pjesmu. I dok juriš svijet,iza tvojih leđasvijet zapravo nestajekada umiru oni koje voliš. Svijet na koji si se godinama navikavaonestaje na tvoje očii sada te navikavana svijet kojem i …

Samo budale misleda je pas najneodoljivijikad je štene. A to je delom zatošto ih pas nikada nije poljubiodok su plakalisami. Ili im poturao šapu pod rukuda mu hladekad ga ujede pčela. A možda i zato štonikada nisu morali glumiti ljutnjujer nije bio dobar. Neodoljivost štenetapostane smešna stvar onog momentakada shvatite da ne biste menjali svojih …

U mraku sam bio. Zaboravih šta je nebo krilo; samo srce lik je krilo, mio. Ovako je to bilo… K’o i svaku noć, od sna pobegoh. Na kraju ulice slepe videh zid, i kantu punu smrdljivoga smeća. Falila mi cigla da oživi vid i nosu da životnoga cveća. Uhvatih nebesku zvezdu snelu – za večeru …

Srce sneno nosi stvarnost. Ne zna mleko da je belo. Nebo crno – to je krajnost i mastilo što je kajmak snelo. Otac samo ima vlast nad decom što perom sliva. Mi snosimo odgovornost za težinu koju papir skriva. Plavo more reč je data. Na zemlji ona zapisana Božju volju delom shvata. Pa nek’ prokrvari …

Ћуте сненом кишом поквашене косе, шетају улицом, у времену стоје. Са собом неки свој звук ветрова носе, не чују им главе да им душа поје. Ја наставићу сам да ћутим и слушам, а ти баци уши и зажмури мирно. Морам започети лудака да кушам, побећи ћу храбро кроз небо прозирно. Са собом понећу и тај …