Googling me is now much easier
U mraku sam bio. Zaboravih šta je nebo krilo; samo srce lik je krilo, mio. Ovako je to bilo… K’o i svaku noć, od sna pobegoh. Na kraju ulice slepe videh zid, i kantu punu smrdljivoga smeća. Falila mi cigla da oživi vid i nosu da životnoga cveća. Uhvatih nebesku zvezdu snelu – za večeru …
Srce sneno nosi stvarnost. Ne zna mleko da je belo. Nebo crno – to je krajnost i mastilo što je kajmak snelo. Otac samo ima vlast nad decom što perom sliva. Mi snosimo odgovornost za težinu koju papir skriva. Plavo more reč je data. Na zemlji ona zapisana Božju volju delom shvata. Pa nek’ prokrvari …