Category: Poetry

Ima kad.

Naspi čašu, domaćine, da dohvatim gutljaj vina,
Do dna treba sporo ići, dugo čekam svoga sina.
Majka ga je uspavanog iz košara izvadila,
Ostavila samo mene, od sreće me razdvojila.

Laku noć ti želim, mala,
I san lak da noć ukrasi.
Kao vetar što po moru šara,
Mojim usnama ti rumeni obrazi.

Lako je mrtvome pisati pesme.

Al’ šta budni da snivaju lepo?

Ležao sam hladan i beo,
naslonjen na javoru.
Svi su stajali i plakali
nad nekim dečakom
iz njihove kuće, razreda, ulice, grada,
i gledali ga dok se smeje…

Kiss me my sweet Cinderela Dreams…
Make love to me on the desk of
imagination and… love.
Take me to the sea of windstorm love,
and give me yourself, ’cause I’m giving myself.