Budim se radostan i trčim iz kreveta,
jer me napolju čeka smreka.
Drvored čempresa, ili mirna marina,
nije bitno – ne gledam toliko široko,
kad me ona šeta.
A grad, grad je samo njena prijatna atmosfera
kada je fotografišem izdaleka.
Mene ogreva oblačno nebo kad je ona nasmejana
isto kao tebe sunce, na Crnom jezeru, ili u zelenoj travi.
Juče bi jedan sasvim običan,
miran dan, šetamo obični nas dvoje,
kad neki ludak pritrča i viknu:
“Ničega ovoga ne bi bilo da nije bilo revolucionara!”.
Inače ne marim mnogo za druge ljude,
a pogotovo ne fanatike,
kada šetamo psa.
Jedino se bojim lutalica koje mogu da nas pojure.
Mene ne zanima čak ni more ako se u njemu ne kupa ona!
Uvek biramo gde smeća nema.
Ja se bavim biznisom, a neka čisti ko mora.
Miloš Leković
09. IV 2019.
