Poetry

Pohod

Danas ja moram u tajni pohod poći
da joj skinem sa nebesa zvezdice
jer su oduzele vlast nad ovom noći
njene zelene, a samo moje okice.

U očima odsjaj meseca blista,
a na nebu mom oreol se stvara.
Površina mora, k’o suza čista
nežnim talasima kopnu se udvara.

A uz odsjaj stoji jedan oblak mali
al’ njegova pojava pomalo smeta:
bleštavi krajevu svu lepotu ukrali
samo zbog njenog sedamnaestog leta.

Kad u očima tvojim nestane tog sjaja;
kad oblak kišom spere sjaj sa sebe;
i kad zapljuskivanju mora dođe kraja;
mesec sijaće zauvek, samo za tebe.

19. 08. 2006.

You may also like...

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*